Господе, заволех лепоту дома Твога
и место боравка славе Твоје. 
Пс. 25:8

На радосни празник Васкрсења Христовог, Његово Преосвештенство Епископ Лонгин одликовао је протојереја Добривоја Милуновића правом ношења напрсног крста, и тиме увећао радост породице Милуновић и заједнице при Саборном храму у Чикагу. Право ношења напрсног крста је највише свештеничко одликовање које се додјељује за вишедецeнијски и предан рад у Цркви. По садашњем правилу, одликовање додјељује Свети Архијерејски Синод на челу са српским Патријархом а на предлог локалног епископа, у овом случају Владике Лонгина. 

Прота Добривоје је рођен 19. јула 1967 године, у Рашки (стара Србија) од родитеља +Вукомира и +Десимирке (Вукомановић) Милуновић. Када је имао шест година, породица се преселила у централну Србију, у село Вранеши, у близини манастира Жиче, гдје је завршио основну школу. У септембру 1983 уписао је Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, а 1988 Богословски Факултет Светог Саве у Либертивилу, Илиној, на којем је дипломирао 1992 године.  На престижном државном Висконсин Универзитету добио је звање магистра (Masters of Science) у области образовања, 2008.

Прота Добривоје ступа у брак са Јеленом (девојачко Пејаковић) 14. новембра 1992 године, и Господ их је благословио са троје прелепе деце: Јован, Марко и Крстана. 

Рукоположен је у чин ђакона на празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра 1992 године у манастиру Светог Саве у Либертивилу, руком блажене успомене Митрополита +Христофора. На празник Светог Андреја Првозваног, 13. децембра, 1992 године Митрополит + Христофор га је рукоположио у чин презвитера у цркви Успења Пресвете Богородице у Фер Оукс-у, у Калифорнији. Током његовог службовања у Фер Оукс-у, његовим старањем и трудом, иконописан је исти храм, и на дан освећења нових фресака Преосвећени Епископ Јован га је одликовао чином протонамесника. У истој парохији свештеник Добривоје је увео старатељство и основао програм задужбинарских фондова. Такође, за потребе парохијана, 1998 године, припремио је књигу Света Литурија и Молитвословља. 

Од септембра 2002 до јуна 2005 године, службовао је у цркви Светог Великомученика Георгија, у Дулуту, Минесоти, гдје је такође покренуо старатељство (једна од првих парохији у бившој Митрополији која је прешла на старатељство), и овдје је покренуо задужбинарске фондове. Од 2005 до 2008 године, службовао је у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, Србија. На позив блаженопочившег Митрополита + Христофора, у јуну 2008 године постављен је на парохију Светог Великомученика Георгија у Шерервилу, Индијана. У жељи да допринесе светотајинском животу верника, прота Добривоје се постарао да парохија добије мошћевик са моштима тринаест светаца. Непосредно пред прославу стогодишњице парохије основан је дечији хор. Овдје га је Преосвећени Епископ Лонгин одликовао чином протојереја. У августу, 2017. постављен је на јужну парохију при Саборном храму Светог Васкрсења Христовог у Чикагу, гдје и данас службује.

Приликом доделе напрсног крста, Владика Лонгин је поменуо да о. Добривоје долази из породице у којој има више свештеника. Његова два брата су свештеници у Ивањици и Чачку, а стриц је био дугогодишњи свештеник у Минхену, у Немачкој. Најмлађи стриц +Градимир је био свештеник у Лиону у Француској и несрећно је страдао у саобраћајном удесу 2005 године. Његов син, о. Филип, брат од стрица оца Добривоја, је тренутно свештеник у Бечу. 

По речима Владике Лонгина, о. Добривоје је уписао богословију у време када то није било популарно и нимало лако. Врло сликовито, Матија Бећковић је у једном слову о Митрополиту Афмилохију и његовом путу у богословију рекао: ”Оних година када је Ћиро одвео сина да га упише у Богословију није било ужега пута којим се неко запутио ни тежега бремена да је упртио. Личио је на пут мимо времена и света..” Ове године на почетку Великог поста, слуга Божији +Вукомир, отац свештеника Добривоја, упутио се на пут Царства Небеског, и верујемо да се и он радује горе, на награди свога сина. Владика Лонгин нам је после у приватном разговору поменуо да је желео још да дода, да је благословеније издржати тамо гдје је тешко него бити у оном у чему је лако. 

Владика Лонгин је такође поменуо да о. Добривоје потиче из Старе Србије, где су људи слободарског духа, и да долази из домаћинске куће. Пре његовог доласка у наш Саборни храм, нисам добро познавао о. Добривоја, али сада после шест година заједничког служења могу да препознам шта је Владика мислио. 

Један од највећих изазова за свештеника је да оствари равнотежу између захтева парохије и породице. Свештеника Добривоја је Господ благословио дивном породицом. Њихова деца Јован, Марко и Крстана, су једни од најваспитанијих младих људи које сам срео. Физички лепи, пуни интегритета, ненаметљиви и смирени, културни и дубоко верни и посвећени Богу, цркви, традицији и идентитету који су у цркви и кући стекли. Сваки родитељ зна да таква дјеца не могу просто да се десе, него треба пуно пажње, времена и рада с њима. Протиница Јелена брине за цркву колико и за своју кућу и породицу, и то показује у раду са омладиском групом, хором, и сусрету са парохијанима и разним другим активностима. Александар Шмеман је говорећи о поретку и литургији рекао да је ‘ordoХристос,’ a да наш живот буде по Божијем времену (керос) и поретку (етос). Ово се у породици Милуновић дубоко осећа. 

Свештеник Добривоје има исти однос у парохији, радије ће ствари урадити одмах него касније. У храму обично остане задњи, да погаси свеће и почисти, и има бригу за лепоту и изглед литургијског простора. У односу са парохијанима има необичан дар да свима запамти имена и из ког су краја. У раду са људима, и гдје резултати нису увијек очигледни, постоји нешто што се зове политика малог добитка, а то је да је све важно и да се све додаје. Свака ријеч, присуство, пажња, осмијех, посвећено време, савет, све се на крају додаје. Зато пастирски рад није програм него визија, по речима једног мог професора. Јер програм је успешан или није, док визија може бити само плодна или неплодна. Док има визије, и наизлед тренутни несупеси су плодни јер кроз њих учимо и узрастамо. Прота Добривоје спада у ред пастира који имају ову визију. 

Свештеник Добривоје је такође слободарског духа и Господ га је обдарио даром беседништва. У речи је јасан и артикулисан, може да буде оштар али увијек искрен. Искрени људи су харизматични. Важно је да Реч никог не остави равнодушним. У подужој шестој глави Јеванђеља Јовановог, каже се како у многи отишли, и Христос пита ученике, ”Да нећете и ви да одете?.”  Симон Петар му одговар: ”Господе, коме ћемо отићи? Ти имаш ријечи живота вјечнога.” (Јн. 6:67-68)

Време је на страни о. Добривоја, јер служи цркви и роду дуже од три деценије. Пре неколико година у посети нашој парохији је био блаженопочивши Митрополит Амфилохије, једна до наших парохијанки је пришла и у најбољој намери почела да хвали како имамо младе и добре свештенике. На ово је Митрополит само одговорио: видећемо. 

Кад говоримо о путу и избору, а поготово свештеничком, не смемо да заборавимо да је Христос рекао ученицима: ”Не изабрасте ви мене, него ја изабрах вас.” (Јн. 15:16) С обзиром да о. Добривоје нагиње руској страни, и да је службовао на више парохија и континената, завршићу стиховима чувене песме ”Пророк”, славног Пушкина, у којој је био инспирисан позивом пророка Исаије: 

И Бога глас ко мне воззвал:
«Восстань, пророк, и виждь, и внемли,
Исполнись волею моей,
И, обходя моря и земли,
Глаголом жги сердца людей».

Свештеник Дарко Спасојевић