ЧИКАГО, ИЛ — 22. јун 2026. — Јуче је Саборни храм Васкрсења Христовог у Чикагу био домаћин изузетног историјског сабрања, у коме се дубоко духовно завештање Видовдана преплело са значајном краљевском посетом Њихових Краљевских Височанстава, принца наследника Филипа и принцезе Данице Карађорђевић. Пошто се догађај лепо поклопио и са Даном очева, прерастао је у дубоку манифестацију „Видовданског завета“ — у којој се слобода не одређује само као лична самосталност, него као свети избор заједнице да се жртвује, памти и воли кроз нараштаје.

Дан је започео Светом Архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит Лонгин, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа Серафима и свештенства Саборног храма. Одзив је био изузетно велики — стотине верних испунило је наш храм, стварајући атмосферу у којој су емоције биле снажне, а осећање заједничког српског идентитета готово опипљиво.

После Свете Литургије свечаност се преселила у пуну салу црквеног дома, где су приређени свечани ручак и културни програм, који су снажно окупили и повезали нашу заједницу. Банкет је на јединствен начин обновио историјске везе између Краљевског дома Карађорђевића и Чикага — престонице српске дијаспоре. Деценијама је Чикаго био драгоцено уточиште српског духа, а познато је да је прихватио и деду принца Филипа, блаженопочившег краља Петра II. Дочекавши његовог унука, наша заједница затворила је дирљив историјски круг узајамне оданости. Принц наследник Филип обратио се присутнима са смерношћу, говорећи о Круни као живом ослонцу народног континуитета.

Видовдански културни програм, којим су мајсторски водили Јелена Стојаковић и Кирил Анастасов, показао је задивљујући континуитет међу нараштајима:

• Државне химне: Програм је отворен америчком и српском државном химном — српску, „Боже правде“, која се историјски певала и као краљевска химна Краљевине Србије, извели су Српско певачко друштво „Бранко Радичевић“ и Уметничко друштво „Око соколово“.
• Краљевски печат: Вокални ансамбл „Око соколово“, уз хармонику Стефана Филиповића, дирљиво је извео песму „Луло моја, сребром окована“, која се традиционално памти као омиљена народна песма краља Петра I Ослободиоца.
• Суза и тријумф: Дечји хор „Бранкићи“ многе је расплакао песмом „Суза Косова“, а затим је расположење прешло у живу снагу и пркос уз ватрене и сложене игре Косовског Поморавља у извођењу Уметничког друштва „Око соколово“.
• Матрица идентитета: Заједничко извођење песме „Света Анастасија Српска“, у извођењу старијег и дечјег хора „Бранко Радичевић“, лепо је показало како се пламен културе преноси са очева на децу.

Поподне је завршено снажним извођењем песме „С Косова“, у коме су се сви извођачи и гости сјединили у један глас. Док су звуци оркестра породице Радовић утихњивали, слика која је остала у сали била је икона живе Цркве. Окупљени на историјској заједничкој фотографији — архијереји, краљевски пар, очеви наше заједнице и најмлађа деца — Чикаго је показао да Видовдански завет и у 2026. години остаје жива и дишућа стварност.