Протојереј Добривоје В. Милуновић рођен је 19. јула 1967. године у Рашкој (Стара Србија), од оца +Вукомира и мајке +Десимирке. Када му је било шест година, породица се преселила у централни део Србије, у село Вранеши код манастира Жиче, где је завршио основну школу.

У септембру 1983. године уписао је Богословију Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима. Током целог школовања добијао је највише похвале и оцене, а дипломирао је у јуну 1988. године. У септембру 1988. године уписао је Богословски факултет Светог Саве у Либертивилу, у Илиноису, и дипломирао у јуну 1992. године. Године 2008. стекао је звање магистра наука у области образовања на Универзитету у Висконсину.

На празник Светог Јована Златоустог, 26. новембра 1992. године, рукоположен је у чин ђакона у манастиру Светог Саве у Либертивилу, у Илиноису, руком Његовог Високопреосвештенства Митрополита Христофора. На празник Светог апостола Андреја Првозваног, 13. децембра 1992. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит Христофор рукоположио га је у чин презвитера у храму Успења Пресвете Богородице у Фер Оуксу, у Калифорнији. Током његовог свештеничког служења у Фер Оуксу завршено је фрескописање храма, дело иконописца Милоја Милинковића. На дан освећења фресака, Његово Преосвештенство Епископ Јован уздигао га је у чин протонамесника. Као парох у Фер Оуксу, био је заслужан за увођење програма старатељства и оснивање задужбинарског фонда парохије. Много времена посветио је бризи о придошлицама и избеглицама након грађанског рата у бившој Југославији. У априлу 1998. године објавио је Служебник Свете Литургије и молитава како би потпуније одговорио на потребе својих парохијана.

Од септембра 2002. до јуна 2005. године служио је у српском православном храму Светог Георгија у Дулуту, у Минесоти. Уз Божју помоћ, ова мала и живахна парохија била је међу првима у нашој Митрополији која је прихватила програм старатељства. Основан је и задужбинарски фонд. Од јула 2005. до јуна 2008. године служио је у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, у Србији. На позив Његовог Високопреосвештенства Митрополита Христофора, у јуну 2008. године постављен је за свештеника у српском православном храму Светог Георгија у Шерервилу, у Индијани. Убрзо потом, из Србије је набавио прелеп кивот са светим моштима тринаест светитеља. Године 2011, уочи прославе стогодишњице парохије, основан је дечји хор. Његово Преосвештенство Епископ Лонгин уздигао га је у чин протојереја.

Дана 14. новембра 1992. године венчао се са Јеленом Пејаковић.  Бог их је благословио са троје деце: Јованом, Марком и Крстаном. Из уже породице, има два брата који су свештеници у Србији (Ивањица & Чачак), и стрица који је свештеник у пензији у Минхену, у Немачкој. Његов најмлађи стриц, који је био свештеник у Лиону, у Француској, погинуо је у саобраћајној несрећи 2005. године. Син тог његовог стрица данас је свештеник у Бечу, у Аустрији. Поред тога, има синовца који је свештеник у Аустрији, а још два синовца тренутно похађају богословске факултете.