Протојереј др Дарко Спасојевић рођен је 1976. године у Монбелијару, у Француској. Одрастао је у Великој Сњеготини, код Бање Луке, у Републици Српској. Када му је било дванаест година, отац му је преминуо, па су он и његова сестра Тања одрастали уз мајку Видосаву, у непотпуној породици.

Отац Дарко започео је школовање 1991. године у богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, у Србији, где је средњу школу завршио 1996. године. Потом је уписао Богословски факултет у Београду, али је после годину дана прешао на Богословски факултет Светог Саве у Либертивилу, у Илиноису, где је основне студије завршио 2001. године.

После дипломирања на Богословском факултету Светог Саве, отац Дарко наставио је постдипломске студије на Православној богословској семинарији Светог Владимира у Крествуду, у држави Њујорк, где је стекао звања магистра уметности (Master of Arts) и магистра богословља (Master of Theology). 

Дана 3. новембра 2003. године рукоположен је у чин ђакона, а само месец дана касније, 4. децембра, у чин презвитера, руком Његовог Високопреосвештенства Митрополита Христофора, у Српском православном Саборном храму Светог Васкрсења Христовог у Чикагу, Илиноис.

По рукоположењу, отац Дарко постављен је за пароха западне парохије при Саборном храму Васкрсења Христовог у Чикагу. Првог новембра 2008. године Његово Високопреосвештенство Митрополит Христофор поставио га је за старешину Саборног храма Васкрсења Христовог у Чикагу.

Докторирао је богословље – етику на богословској школи Garrett-Evangelical Theological Seminary при Northwestern University у Еванстону, у Илиноису. Његова докторска дисертација носи наслов: Јавна и политичка природа и пракса Цркве и богословља. У тој дисертацији је, из перспективе источног православља, показао да су историја спасења и политика нераздвојиве и да је Црква незаменљива за прву од њих. Политичко је одређено веома широко — као све што се тиче послова грађана. Кроз Литургију и свете тајне Црква остварује спасење на целовит и органски начин. Она спречава свако спиритуализовање и приватизовање вере, јер ако им подлегнемо, а често подлегнемо, све теже је видети како је вера „важна“ за „стварни“ живот и зашто уопште има значаја. Служећи се категоријама времена и простора, које су и у богословљу и у политичкој теорији изразито делотворне и теоријски утемељене, настојао је да покаже сложеност простора и значај нашег доживљаја времена. Те категорије, заузврат, обликују наше мишљење о појединим појмовима, као што су људска права, и о праксама, као што су политичко и богословско опроштење.

Отац Дарко је поносни отац Василисе.